Osnovana u Srbiji 2002. godine, naša kompanija se bavila raznim projektima i objavljivala vremenske informacije kao "uzgredni zadatak." Par godina kasnije, nakon snažnih padavina i poplave koja je potpuno uništila naše kancelarije (i što je najgore, sve lične fotografije, efektivno izbrisavši moju ličnu istoriju), počela je fascinacija vremenom. Ovaj događaj je doveo do opsesije da na vreme pružimo lako razumljive, tačne i pouzdane vremenske informacije kako bi bili spremni na svakodnevna meteorološka iznenađenja koja nam sprema Majka Priroda.
Preko 20 godina kasnije, naša kompanija posluje međunarodno, a borba sa bogovima neba i dalje traje. I svaki put kada pomognemo da nekome ne propadne odmor, venčanje ili roštilj, ili sprečimo da neko ne bude uhvaćen u kiši bez kišobrana, to računamo kao još jednu malu božansku pobedu.
Za informacije o našem timu i sedištu, molimo vas da posetite kontakt stranicu.
Napomena: Projekat Numeričke Prognoze Vremena ALADIN (Aire Limitée Adaptation dynamique Développement InterNational) nije povezan sa nama. Jedna od brojnih početnih funkcija Aladin.info portala bila je i je vremenska prognoza, i koincidencijom deli ime sa ALADIN modelom. ALADIN model, koji je prvobitno predložen od strane Météo-France 1990. godine, bio je kamen temeljac moderne meteorologije za zapadnu, centralnu i jugoistočnu Evropu, kao i severnu Afriku. 2020. godine 26 zemalja u Evropi i severnoj Africi integrisalo je ALADIN, LACE i HIRLAM u ACCORD konzorcijum za razvoj numeričkog računskog modela za regionalnu prognozu vremena.
Predviđanje vremena i Klima
Svakoga dana ljudi se oslanjaju na prognozu vremena kako bi doneli odluke koje utiču na njihovu udobnost, dobrobit i bezbednost. Koliko će biti toplo danas? Da li će sutra padati kiša? Kakva je prognoza za vikend? Kada će početi oluja? Koliko će trajati toplotni talas? Da li se približava hladni front? Da li nas očekuje sušni period? Da li će biti sunčano za organizovanje događaja napolju? Da li je sigurno ići u plovidbu u ovakvim vremenskim uslovima? Da li će padati kiša na mom venčanju u septembru? Kakvi su uslovi za skijanje u decembru?
Predviđanje budućih atmosferskih uslova, poznato kao vremenska prognoza, zasniva se na temeljnoj analizi meteoroloških podataka, obuhvatajući elemente kao što su temperatura, vlažnost, brzina vetra i potencijalne padavine.
Kratkoročne prognoze: Ova predviđanja ciljaju na vremenski raspon od nekoliko sati do dva dana. Priroda kratkoročnih prognoza obezbeđuje relativno visoku tačnost, nudeći detaljan pregled skorašnjih lokalnih vremenskih uslova. Srednjoročne prognoze: Sa opsegom koji se proteže od tri do deset dana u budućnost, srednjoročne prognoze pružaju širu perspektivu očekivanih vremenskih pojava. Međutim, tačnost ovih predviđanja tendira da opada kako se vremenski rok prognoze produžava. Dugoročne prognoze: Projektujući atmosferske uslove u rasponu od nekoliko nedelja do meseci, dugoročne prognoze žrtvuju preciznost u korist uočavanja opštih trendova i sezonskih promena vremenskih uslova.
Jednostavno rečeno - vremenska prognoza je neizvesna zbog haotične prirode atmosfere i ograničenja podataka i modela. Kako se produžava vremenski okvir predviđanja, tačnost prognoze opada.
Uglavnom, smatrajte ovo kao uopšteno pravilo:
1-2 dana (24-48 sati) - Vremenske prognoze su generalno veoma tačne, sa visokim nivoom preciznosti. Većina meteoroloških modela može predvideti vremenske obrasce sa oko 85-90% tačnosti u ovom kratkoročnom periodu.
3-5 dana - Prognoze su i dalje prilično pouzdane, ali sigurnost počinje blago opadati. Tačnost je obično oko 70-80%.
6-10 dana - Tačnost prognoza dodatno opada, često padajući na oko 50-60%. Predviđanja postaju manje pouzdana zbog sve veće složenosti i varijabilnosti atmosferskih uslova.
10 dana i više - Prognoze za ovaj period su generalno mnogo manje sigurne, sa tačnošću često ispod 50%. Dugoročne vremenske prognoze su problematične zbog haotične prirode atmosfere i ograničenja trenutnih meteoroloških modela.
Termin klima predstavlja trajne obrasce atmosferskih varijabli, uključujući temperaturu, vlažnost, vetar i padavine, na određenom području. Ona simbolizuje vremenske obrasce izračunate preko produženog perioda, obično 30 godina, a njeno formiranje je pod uticajem parametara poput geografske širine, visine, blizine velikih vodenih površina i ponašanja struja unutar njih.
Pojednostavljena suština: Klima i vremenske prognoze su povezane, ali različite. Vremenske prognoze predviđaju kratkoročne atmosferske uslove (od nekoliko sati do nekoliko nedelja), dok klima opisuje dugoročni prosek vremenskih obrazaca tokom dužih perioda.
Izvori
Šta su vremenski podaci?
Vremenske datoteke (weather data) predstavljaju prikupljanje i analizu meteoroloških elemenata, pružajući informacije o trenutnom stanju i predviđenim promenama u vremenskim obrascima. Tačni i pravovremeni podaci su ključni za meteorologe, istraživače i organizacije kako bi razumeli i predvideli vremenske uslove, omogućujući bolje planiranje svakodnevnih zadataka, kao i donošenje odluka u raznim sektorima kao što su odbrana od prirodnih katastrofa, transport ili poljoprivreda.
Kako se podaci prikupljaju i mere?
Podaci o vremenu se prikupljaju i mere koristeći različite moderne, ali i tradicionalne metode (koristeći najnoviju tehnologiju za tačnost).
Uobičajene metode prikupljanja su:
Termometri za temperaturu
Barometri za atmosferski pritisak
Higrometri za vlažnost
Vetrokazi i anemometri za merenje brzine i pravca vetra
Radarski sistemi za praćenje kretanja kišnih oblaka
Transmisometri za merenje vidljivosti u atmosferi
Sateliti za praćenje oblaka, snežnog pokrivača, požara, temperature okeana i morskih struja
Radiosonde (baloni) za merenje atmosferskih karakteristika dok se kreću kroz vazduh
Podaci se neprestano ažuriraju iz izvora kao što su sateliti, posmatračke stanice na aerodromima i senzori dronova. Koristeći sofisticiranu tehnologiju i vremenske modele, pružaju se sve preciznije i detaljnije informacije o vremenu.
Koje vrste vremenskih podataka postoje?
Podaci o trenutnom vremenu / Istorijski podaci o vremenu Podaci o trenutnom vremenu pružaju najnovije informacije o vremenskim uslovima dok se dešavaju, omogućujući praćenje promena iz sata u sat ili iz dana u dan. Istorijski podaci o vremenu pružaju uvide u vremenske obrasce i uslove iz prethodnih dana, meseci, godina ili decenija.
Lokalni podaci o vremenu / Globalni podaci o vremenu Lokalni podaci o vremenu pružaju informacije o vremenskim uslovima u specifičnoj lokalizovanoj oblasti, kao što je grad. Proveravanje ujutru dnevne prognoze za vaš grad je pravi primer korišćenja lokalnih podataka o vremenu. Globalni podaci o vremenu pokrivaju vremenske i klimatske obrasce za čitave kontinente ili planetu. Praćenje globalnih temperatura ili merenje obrazaca vetra između kontinenata su primeri korišćenja globalnih podataka o vremenu.
Koje vrste vremenskih parametara mogu biti predstavljene u prognozi?
Temperatura: Prosečna, medijalna, minimalna/maksimalna temperatura, u stepenima Celzijusa ili Farenhajta.
Solarno zračenje: Obično se meri u vatima po kvadratnom metru (w/m²).
Rizici i događaji ekstremnog vremena:Uragani, tornadi, oluje, poplave, požari i druge ekstremne vremenske pojave.
Koji su poznati izvori podataka o vremenu?
Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA): Najvažniji izvor podataka o vremenu u Sjedinjenim Američkim Državama.
Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF): Pruža opsežne podatke o vremenu i prognoze za Evropu i šire.
Privatne kompanije: Kompanije kao što su The Weather Channel i AccuWeather pružaju takođe detaljne informacije i prognoze o vremenu.
Podaci o vremenu prikupljeni od strane zajednice: Naučni projekti koji prikupljaju podatke o vremenu od javnosti.
πάντα ῥεῖ / Panta Rhei / Sve teče, sve se menja
Tačnost vremenske prognoze
Brojni naučnici marljivo rade na izradi najboljih modela vremenske prognoze. Ove prognoze nisu puko nagađanje - rezultat su analize ogromnih količina podataka o vremenu. Organizacije kao što su Nacionalna meteorološka služba (NWS) i glavni kreatori vremenskih prognoza kao što su AccuWeather i The Weather Channel koriste napredne modele koji simuliraju ponašanje atmosfere na osnovu milijardi podataka. Ovi modeli zahtevaju ogromnu kompjutersku snagu za obradu podataka i generisanje tačnih prognoza.
Različiti modeli predviđanja proizvode različite prognoze i uvek će postojati razlike između predviđanja i stvarnih ishoda. Cilj u vremenskoj prognozi je postizanje najveće tačnosti (najniže stope greške). Poređenjem predviđanja i stvarnih ishoda može se proceniti tačnost modela vremenske prognoze.
Nezavisna studija Global and Regional Weather Forecast Accuracy Overview, 2017-2022 od ForecastWatch je proglasila da je The Weather Channel najtačniji prognostičar na svetu. Izveštaj je bio procena 250 miliona prognoza tokom 6 godina, 2.182 globalne lokacije u 8 svetskih regiona, 23 različita pružaoca vremenskih prognoza i 84 tačke merenja koja uključuju npr. padavine, temperaturu, oblačnost i vetar.
Glavni delovi izveštaja pokazuju:
The Weather Company je najtačniji pružalac vremenskih prognoza na svetu od svih proučavanih pružaoca usluga.
The Weather Company je bio preko 3 puta verovatniji da bude najtačniji prognostičar od bilo kojeg drugog proučavanog pružaoca usluga.
Razlika u tačnosti između The Weather Channel-a i sledećeg najboljeg pružaoca usluga se povećala, sa duplo veće verovatnoće da budu najtačniji u 2017. na preko tri puta veću verovatnoću u 2022.
The Weather Channel je bio najtačniji pružalac usluga u svakom proučavanom regionu, uključujući SAD, Kanadu, Centralnu Ameriku, Južnu Ameriku, Evropu, Afriku, Bliski Istok i Aziju-Pacifik.
Odakle Aladin dobija podatke o vremenu?
Da li smo mi jedni od velikih provajdera vremenskih podataka? Nažalost, nismo jedni od "velikih momaka". Ali mogućnost da biramo i ukrštamo istovremeno više izvora vremenskih podataka svakako ima svojih prednosti.
Trenutno vreme - za hiper-lokalnu prognozu (u zavisnosti od dostupnosti za određenu lokaciju)
Mesečni (istorijski) vremenski podaci Proces prikupljanja istorijskih vremenskih podataka uključuje informacije iz više izvora, po mogućstvu od nacionalnih meteoroloških službi (navedenih ispod), a kao rezervna opcija koriste se podaci U.S. NCEI's Climate Data Online. Minimalni potrebni raspon za istorijske podatkeje 10 godina, ali velika većina podataka obuhvata najmanje 30 godina. Iz godine u godinu smo u neprekidnoj trci da prikupimo i ažuriramo istorijske podatke sa najnovijim informacijama.